Професионализам никад није одвојен од позитивне енергије, добре вибрације, упорности, мотивисаности и посвећености. Да би се развијао, мора се стално заливати, хранити и мазити. Свега тога свјестан је данашњи саговорник портала Црна Гора, новинар и сликар Владимир Фуштић.
У интервјуу који слиједи говори о почецима у сликарству, љубави према новинарству, кулинарству…
Да ли сте наслиједили таленат и љубав према сликању или то у породици почиње с Вама?
Моја мајка воли да каже да сам таленат за сликарство наслиједио од ње. Она констатује да је одувијек лијепо цртала. Ипак, бављење умјетношћу на оваквом нивоу почиње од мене. Већ у раном дјетињству показао сам заинтерсованост за боје, облике и преношење маште на папир. Прије шест година, након тоталне изопштености умјетничког свијета, вратио сам се сликарству са великом енергијом и одушевљењем као да се први пут сусријећем с таквим свијетом.
Како бисте описали лични стил у сликарству. Шта Вас инспирише?
Мој стил још увијек није дефинисан. Већина сматра да је то мана, али има и неколицине оних који то виде као позитиван тренутак у мом сликарству. Пролазим кроз све стилове ове дивне умјетности, не размишљајући конкретно о стилу, већ само о представи на сликарском платну. Инспирише ме готово све што видим око себе. Инспирација се мијењала кроз године рада, али и даље ме надахнује оно што ме окружује, а то значи готово све. Људи, природа, Црна Гора, социологија, психологија данашњег живљења, екологија, али у послиједње вријеме примјећујем да ме почиње заокупљати само боја.
Дјелује да за слике које стварате треба уложити много умијећа, рада и времена. Кажите нам нешто о том процесу.
За реалније слике, којима се људи више диве, попут портрета и природне љепоте наше земље, треба више умијећа и времена, док апстрактна слика може да настане и за пола сата. Многе моје слике настајале су дуже јер сам увијек тражио шта би ваљало промијенити на њима. Слику „Битка за утопију“ стварао сам четири године. Можда бих је и даље сликао да није завршила у приватно власништво (смијех).
Осим кроз сликарство, изражавате се и кроз новинарство и кулинарство. Колико је тешко сликарско платно и четкице замијенити с емисијама које водите и гастрономијом?
Новинарство је моја прва професионална љубав, тако да у вођењу емисија уживам подједнако као током стварања умјетничких дјела. Новинарство захтијева креативност, а сваки посао у којем је кративност неопходна мени итекако прија. Не бавим се само новинарством и сликарством, већ и видео продукцијом, снимањем, фотографисањем, монтажом… Кулинарство је моја љубав којом обрадујем себе и блиске људе, али је никад нијесам преточио у професинално дјелање. Од мљекаре „Срна“ добио сам награду за оригинални рецепт колача са малинама што ми је драга успомена.
Као креативни стваралац да ли се користите и сликарским умијећем па на посластицама које правите осликате неку симболичну фигуру?
Декорација колача и торти ми није најсјајнија, док слана јела знам лијепо украсити. Приликом декорације торти и колача ми не одговара материал, а ни површина на којој радим.
Можете ли нам открити неке будуће професионалне планове како у новинарству, тако и у сликарству и кулинарству?
У кулинарству немам планова, без да свакодневно спремам за себе и најближе. Волио бих да отворим ресторан, али то су далеки снови. У новинарству све иде по плану, а што се тиче сликарства, фокусираћу се на откривање нових стилова, начина изражавања, материјала и форми.
