Маргарет Тачер је прије више од пола вијека изјавила да у политици, ако желите да нешто буде речено, питајте мушкарца; ако желите да нешто буде урађено, питајте жену. Да ли је то правило које егзистира на црногорској политичкој сцени?
До краја другог предсједничког мандата Филипа Вујановића остало је мање од четири мјесеца и поставља се питање ко би могао да га наслиједи.
У разговору са посланицом Демократске партије социјалиста Александром Вуковић, бившом посланицом Социјалистичке народне партије Снежаном Јоницом као и министарком без портфеља Маријом Вучиновић, сазнали смо да ли је наше друштво зрело да жена буде предсједник државе и да ли би то значило само пуко праћење европског тренда.
Посланица ДПС-а Александра Вуковић не вјерује да је црногорско друштво у потпуности политички зрело да жена буде на челној државној функцији.
Она истиче да је Црна Гора у историји, као и сада, имала жене кадре да својим образовањем, мудрошћу и васпитањем буду лидерке, “али нам друштво на сваком кораку показује спремност на сурови и нечасни обрачун са њима“.
-Постао је клише да мушки аналитичари, политичари, па и интелектуалци истичу своје врлости, а потцјењују женску интелигенцију са обавезним дубиозама у вези са њеном моралности. У томе им се, неријетко, придружују и жене, обично трачаријама на друштвеним мрежама, па се стиче утисак да смо постали антивитешко друштво које се у малограђанској глади за сензацијом сити испразним клеветањем моралних жена које су се, замислите, усудиле да изађу у јавни простор и огријеше се о стари модел понашања жена у политици – да на збору не зборе. Још ако то што прозборе има смисла и не уклапа се у општеприхваћени језички, културни и политички модел, ето јој над главом јата кукавица које ће кљуновима покушати да јој свежу језик. Стога се мали број жена усуђује да изађе у политичку арену, очекујући грудве блата, а и оне што се усуде тешко би могле издржати ударце немилосне околине уколико би се кандидовале за функцију предśеднице– рекла је Вуковић за портал Црна Гора.
Она констатује да, уколико погледамо нашу Владу, можемо да видимо да у њој министарке изванредно раде свој посао. Како истиче, исто се може констатовати и за парламент.
-Посланице власти и опозиције прегалачки се боре за идеје својих партија и интересе грађана и грађанки које представљају. Жене у цивилном сектору много су активније од својих мушких колега.Њихова стварна моћ још није остварена, али у сваком случају оне имају кичму коју не можете само тако руком савијати – рекла је посланица ДПС-а.
Уколико Црна Гора добије предśедницу, то би, како каже, значио велики корак у креирању “наше земље као грађанске државе, а тиме би се, на неки начин, отплатио дуг женама које су и у прошлости дале немјерљив допринос еманципацији жена на овоме простору“.
Вуковић је подсјетила да су, својевремено, чланице АФЖ-а умногоме допринијеле политичком освјешћивању жена. Захваљујући њиховој беспоштедној борби против фашизма “добиле смо право гласа, могућност учешћа у политичком животу и поруку да се само вјером у оно за што се боримо, страшћу и жртвовањем даје допринос друштву и држави којој припадамо“.
Она би вољела да што више младих жена види себе у политици.
-Требало би да се за политику припреме образујући се и учећи стране језике. Веома је важно да се изграде као јаке и неустрашиве личности, поштене и слободне – поручује Вуковић.
Снежана Јоница на констатацију да се стиче утисак да однос према женама у модерној Црној Гори више није везан за пол већ за њихово знање, умијеће, професионализам и потенцијале, истиче да се осјеће напредак, али “има још много простора за побољшање положаја жена јер су многи законски прописи и даље мртво слово на папиру“.
-Жена и даље није једнако плаћена за исти рад као мушкарац, нема једнаке услове за напредовање у служби, неупоредиво теже добија руководећа мјеста иако је за њих много квалификованија од колеге, али је зато врло често први и најбољи сарадник који носи највећи терет посла из надлежности претпостављеног. Политичке партије и даље невољно кандидују жене и потребне су квоте да би досегли и минималне напретке у њиховом броју на мјестима одлучивања – објашњава она.
Како истиче, за Црну Гору је важније да има предсједницу или предсједника “који је тачка ослонца свих грађана, од тога да ли је на челу државе жена или мушкарац“.
-Није најважније да ли ћемо имати жену предсједницу већ да ли ће грађани Црне Горе моћи да живе од свог рада, запосле на основу знања, да напредују на основу резултата…Џаба нам предсједник који има фотељу у згради на Булевару Светог Петра Цетињског, ако му је глава у партијским просторијама или уколико нема жељу да се мијеша у свој посао – каже Јоница.
Она истиче да стиче утисак да је предлагање жене за предсједника, резултат чињенице да се овлашћења те функције своде на протоколарна, “па се рачуна да је толико таман довољно за жену“.
Упитана да ли је наше друштво истински зрело за жену предсједника државе или је у питању европски тренд који пратимо, Јоница истиче да Црна Гора не прати европске трендове “макар кад је демократија у питању, јер смо једина европска држава у којој није било промјене власти“.
-Ваљало би да лидери који су олако испуцавали флоскуле о томе да би ваљало да жена буде будући предсједник Црне Горе, у својим партијама ураде све да убрзо жена буде предсједник њихове партије. На тај начин би покренули талас промјена у држави, али и поштовања или праћења европских трендова – констатује саговорница.
Јоница свим будућим политичаркама поручује да само иду напријед јер ће институције, без пуног укључивања жена у доношење одлука, бити значајно осиморашене, и далеко од демократских.
Министарка без портфеља Марија Вучиновић, констатује да зрело друштво подразумијева одговорност у свим сегментима, а “то није ствар тренда, већ потребе да на свим позицијама имамо одговорне и стручне људе, а питање да ли је то мушкарац или жена треба да буде ирелевантно“.
-Црногорско друштво је сазрело да и жену види као стручну одговорну, професионалну на свим важним па и државним функцијама. Можемо имати жену за предсједника, а то би уједно и срушило стереотип да на челу државе може бити само мушкарац. На руководећим функцијама имамо жене које су се доказале и препознале као стручне, способне особе које апсолутно оправдавају функције које обављају – каже Вучиновић.
Она истиче да би жена ступила у политичке воде, не треба посебну храброст, “већ потребу да оне кроз политичко ангажовање дају допринос што квалитетнијем положају не само жена већ укупне заједнице“.
Упитана колико жене утичу на креирању политике у нашој земљи, Вучиновић истиче да се у последње вријеме жене све више укључују у ту причу.
– У закону о политичким патријама, приликом формирања одборничких и посланичких листа на изборима, на свакој трећој позицији мора бити жена, односно на изборним листама треба да буде минимум 30 посто жена.У Парламенту, како на државном тако и на локалном нивоу, глас жена све више има утицаја на креирање свеукупне политике.Хрватска грађанска иницијатива је једина политичка партија у Црној Гори која има жену на челу странке. ХГИ је очит примјер да жена може бити предсједница, министарка, посланица, и чланица највиших партијских тијела – рекла је Вучиновић.
Она поручује да су жене у политици неопходне и вјерује да ће у времену пред нама све више њих бити укључено у политички живот на највишим државним функцијама “да ће Црна Гора бити незамислива без доминатног присуства жене“.
Мушкарац синоним власти
Социолог Андрија Ђукановић за портал Црна Гора констатује да би долазак прве жене предсједнице државе било значајно за родну равноправност, а “симболизовало би промјене у односу полова у нашој држави“.
-Лик владара у Црној Гори је увијек повезиван са мушкарцем и традиционално се сматра да је власт, али и политика генерално, мушки посао. Поставља се питање да ли би предсједница донијела суштинске промјене односно да ли би функционисање државе постало ефикасније у спровођењу закона, поштовања европских вриједности…Предсједничка функција ионако нема извршних овлашћења па нам за то није довољна жена предсједница, а за промјене у друштву потребно је много више. Значајно би било, у смислу показивања, да имамо жену на највишој позицији и да, без обзира на пол, сви имају једнаке шансе и могућности. Остаје питање да ли би се то одразило на положај осталих жена. Да ли би то био покретач промјена? Важно је питање и какву политичку причу подржава евентуална предсједница и што је њена политичка прошлост. Какве вриједности гаји и чему стреми? Има сијасет питања која нам не могу гарантовати да ће предсјеница донијети добре ствари и промјене – објашњава Ђукановић.
Према његовим ријечима, наше друштво још увијек на жену гледа као на мање способну и мање вриједну. Социолог објашњава да још увијек влада схватање да је жени мјесто у кући и на пословима у домаћинству.
-Иако има огромног напретка у односу на прошлост, то је недовољно да би постигли родну равноправност. Са друге стране, жене су, у одређеној мјери, прихватиле слику о себи као особама које не требају да се мијешају у значајне функције и мјеста у друштву. Нове генерације увелико имају другачије ставове и поглед на своје мјесто у друштву. Свакако да некога требало гледати и цијенити на основу знања и вјештина, а не на основу пола. То је аксиом ако желимо да будемо нормално друштво – каже Ђукановић.
Саговорник каже да жена може сама да уђе у политичку борбу, али без подршке веће групе људи, односно партије, тешко да ће борбу довести до побједе.
– Прича да ће жена бити предсједнички кандидат је резултат партијских договора, а не моћи жена да воде главну ријеч. Колико ће то суштински бити жеља да се промијени лице државе, није реално очекивање – закључује Ђукановић.
Миланка Ћоровић
