БАРАНКА КАРОЛИНА ИЛИЋ КРЕЋЕ ПУТ НАЈВИШЕГ ВРХА АФРИКЕ: Килиманџаро ми је поручио – Каро, чекам те!

Каролина Илић спрема је за још једну авантуру на коју ће кренути соло. Циљ јој је да освоји највиши врх афричког континента Килиманџаро, 5895 метара надморске висине. Ова супер дјевојка, биће прва жена у историји Црне Горе која је у само мјесец дана освојила Аконкагву, а ускоро ће љепоту природе гледати са највише самостојеће планине на свијету на чије освајање креће 27. марта.

-Одувијек сам имала жељу да посјетим Африку, тај прелијепи континент са очаравајућом природом. Додуше, нијесам планирала да то буде убрзо након Аконкагве. Једно јутро, уз кафицу, размишљајући и гледајући једну слику из Африке на којој је жирафа и у позадини величанствени Килиманџаро, имала сам осјећај као да ме је звала – Каро, чекам те – кроз смјешак каже Илић за Портал Црна Гора.

Како даље прича, уз помоћ родитеља, Радомира Цакана Новаковића, Михаила Вукића и још пар пријатеља предузетника из Бара, скупља средства да се њен сан оствари.
Саговорница истиче да је свјесна велике среће да тако нешто непланирано брзо реализује.

-Када стигнем у Афрку, у Танзанији ће ме чекати екипа која ће ме упутити у ту причу. Ићу рутом којом ћу се пењати пет дана. Све ће бити много другачије од искуства у Аргентини.

На жалост, нећу имат могућност да идем на Сафари и уживам у природи предивне Африке, у посматрању лавова, жирафа јер нијесам могла да скупим средства и за то, али надам се да ће бити друге прилике и за то – каже планинарка.

Како додаје, није имала времена да реализује постигнути успјех у Аргентини, нит да се спремим за нови подухват онако како је жељела.

-Временске прилике су лоше, а и због приватних обавеза, тренирала сам онолико колико сам могла. Моје искуство ми је доказало да је све у глави тако да вјерујем у свој успјех. Природно је да страх увјек постоји и у свакоме ко је свјестан опасности и озбиљности оваквог подухвата. Трудим се да будем јача од њега,да моја психа буде спремна. Свака планина, и много мање висока, је опасна. Мајка природа је јача од нас и треба да буде таква јер је човјек не постује увјек. Постоје двије могућности: успјех или неуспјех. Можда и пробати овако нешто мјесец дана само посље Аконкагве је већ велики успјех? – констатује саговорница.

Упитана да ли је спремна да се суочи са висинском болешћу, Илић објашњава да се она увијек може јавити, па и искусним планинарима.

-Треба ићи полако како би дошло до прилагођавања организма, свих органа недостатку кисеоника у ваздуху. Важно је пити што више воде, јести без преједавања да се не би оптерећивали органи варења. Као по обичају, и овог пута носим црногорску пршуту, сланину и бијели лук од моје бабе. Што се тиче температуре, биће хладније него претходна два мјесеца. Видјела сам прогнозе испод нуле и до минус 15 степени, али ћу пробати да наручим сунце макар на дан главног дијела успона – шаљиво каже Илић.

Планинарка истиче да јој је ношење опреме увијек тешко јер, како каже, није много висока и спортске грађе па ће за Килиманџаро имати носаче који ће јој помоћи, а којима је веома захвална као и свима који је подржавају.

Илић истиче да је свака експедиција научи нешто ново о животу и људима.

-Имам пуно среће, бог ме чува, а и планине ме прихватају као да је негдје записано да све ово остварим. Пут до врха научи особу много о односу са другим људима,о реакцији према тешкоћама и суровим условима. Само стизање на врх је трофеј, али је много важније све оно прије. Сви који који желе да се упусте у сличну авантуру, не треба да се плаше јер ако не пробате не можете знати да ли ћете успјети.

У животу понекад треба ризиковати, али на паметан начин. Срећна сам ако сам и једну особу инспирисала да нешто у животу проба, а бојала се. Далеко од тога да ће бити лако, али то не значи да треба одустати на прве препреке.Треба знати стати у правом моменту ако морате. Живот је као планина:има успона и падова, лијепих и лаких тренутака. Међутим, ако сте вриједни и имате челичну жељу и позитивни став истрајатецете, а поглед одозго је божанствен и одузима дах – рекла је Илић.

Планинарка поручује да само треба прихватити шта нам универзум у датом моменту шаље и томе се радовати.

„Драги моји мислите на мене, позитивне енергије што више. Воли вас ваша Ултима Монтенегрина!“

M. Ć.