Неко је једном рекао да музика комуницира са човјековом подсвјешћу, односно оним дијелом личности који човјек често ни сам не познаје, а који моћно утиче на његово биће. Једино што можемо јесте да настојимо да бирамо којим садржајима ћемо излагати своју подсвијест.
У складу са тим, данашњи саговорник портала Црна Гора је гитариста и један од вокала сјајног бенда „Ничим изазван“ Бојан Глувајић.
У интервјуу који слиједи Бојан говори о љубави према музици, креативним „моторима“, будућим плановима…
„Музика изражава оно што се не може рећи, а о чему је немогуће ћутати“ (В.Иго). Ви и музика. Како је почела прича?
Музика је увијек била око нас. Дивили смо се разним извођачима и њиховој моћи да некоме уљепшају дан, промијене живот и узбуркају разна осјећања. Родила се жеља да и ми покушамо мијењати нечије животе, барем мало. На првом мјесту сопствене, а онда нам се прикључило још људи који су препознали оно што желимо да кажемо кроз музику.
Да би се стварало, човјек мора да се потпуно разголити пред самим собом. Искреност у креативном чину је од пресудног значаја. Да ли сте, у почетку стваралаштва, имали проблем да други кроз пјесме „прочитају“ најдубља осјећања, оно што интимно тишти, весели, забрињава, чини срећним или несрећним?
Нисмо се никада суздржавали, а то је, чини ми се, кључ нашег досадашњег успјеха. Без искрености, отворености и храбрости да се покажу најдубља осјећања нема ни квалитетног стваралаштва. Слушалац умије да препозна када неко покушава да га завара.
Деветочлани сте састав који је за кратко вријеме освојио публику свих узраста. Вјерујем да се међусобно разликујете по карактеру, ставовима… Ипак, успијевате да имате синегичне наступе. Како се уопште одвија процес музичке магије у вашем умјетничком микрокосмосу?
Осјећај да имате моћ да нешто створите практично ни из чега је феноменалан. Роди се идеја и са пријатељима кренеш да је развијаш. Дјелује баш као то што сте рекли – Магија.
Музичари сте који свакодневно освајају простор снагом стваралаштва. Радите искрене и упечатљиве пјесме. Остављате утисак скромних људи који и даље знају да се радују малим стварима. Шта покреће Ваше креативно биће на стварање?
Окружени смо инстант стварима које трају од данас до сјутра ујутру. Пажња нам је сведена на осам секунди и послије тога идемо на нешто ново. Узбуђује нас идеја да пробамо да створимо нешто што ће трајати много дуже, да оставимо неки дубљи траг.
Било би лијепо да споменемо и остале чланове бенда. Ко све чини „Ничим изазван“?
Немања Вујовић, Мане Глувајић, Борислав Куга, Владимир Ћопић, Лука Калезић, Катарина Станимировић и Борис Бакалов.
Бенд је прве наступе ван родне Србије имао у Подгорици, Никшићу… Каква искуства носите с тих наступа?
Све најљепше. Вјечито ћемо бити захвални што смо од самих почетака, када смо били анонимуси, дочекивани као праве звијезде. Увијек смо се осјећали као код куће и дан данас је тако.
Многи се жале да недостаје више културе. Да ли је то и Ваш утисак или сте ближи размишљању да у ствари нема довољно интересовања за културу?
Мислим да је у питању ово друго. Дијелом је кривица људи који не улажу напор да обрате пажњу на праве културне садржаје већ се више окрећу „лаким нотама“ у сваком смислу. Дијелом је то кривица медија којима је лакше да „продају“ ријалити програм него рецимо документарац о неком сликару.
Да ли за крај можемо причати о неким наредним годинама, на чему радите?
Једини задатак који смо дали себи је да не губимо стваралачку снагу и то ће бити довољно. У складу с тим, биће и пуно лијепих пјесама, концерата и нечега чега ћемо се једног дана сјећати са осмијехом.
