Хеалтх цоацх Татјана Поповић образовала се у Њујорку и за њу здрава исхрана представља начин живота којем се потпуно посветила прије 13 година и сада то знање преноси и другима који теже здравом стилу живота и избалансираној исхрани. Хеалтх цоацхинг представља дисциплину која спаја нутриционизам, психологију и лифе цоацхинг.
Татјана Поповић читоце портала Црна Гора савјетује како да се хране разноврсно и правилно и предлаже здраву ужину за све генерације. Она ће, по први пут, одржати семинар у Подгорици 17. фебруара од 10 до 18 сати у Верде Цомплеxу, и том приликом ће заинтересоване за здрав стил живота подсјетити на ону чувену “здравље на уста улази’’.
Татјана објашњава да се здравој исхрани окренула након прекида хемотерапије услијед лијечења канцера лијевог бубрега.
-С обзиром да сам веома лоше поднијела терапију, одлучила сам се да покушам да измјеним исхрану и започела сповођење макробиотичког режима исхране. Срећом, успјешно сам превазишла болест, потпуно се опоравила и данас на основу личног искуства и знања помажем другима да унаприједе здравље и стил живота. Њеном најважнијом предности сматрам концепт биоиндивидуализма, који карактерише персонализован приступ клијенту. Ми смо сви другачији и сходно томе захтевамо различите режиме исхране и стилове живота – објашњава Поповић.
Она истиче да је , по мишљењу љекара, најздравија кухиња на свијету медитеранска И она укључује најбољи микс локалних састојака, ограничене порције и квалитетне намирнице.
-Медитеранска кухиња се веома ослања на храну биљног поријекла, као што су пасуљ, воц́е, ораси и други коштуњави плодови, маслиново уље, поврц́е и интегралне житарице, заједно са ограниченом количином сира, пилетине, јаја, рибе и јогурта. Хљеб направљен од различитих житарица је важан дио медитеранске исхране. Он се често умаче у маслиново уље, па се употреба путера и маргарина своди на минимум или се уопште не користи. Ораси, бадеми, индијски орах, пистац́и, кикирики су популарни као брза ужина. Морска со није једина која се користи у зачињавању јела, већ се овај регион умногоме ослања на укусно зачинско свјеже биље – каже Поповић за портал Црна Гора.
Она препоручује да се поред овакве исхране уведе свакодневно бављење физичком активношћу кроз шетњу, као и интензивнији вид тренинга усклађен са личним преференцама. Наша саговорница истиче да “само здрава исхрана није довољна како би остварили баланс”.
На констатацију да многи имају навику да једу “с ногу“ и то храну која није баш здрава, хеалтхцоацх истиче да је важно унапред испланирати оброке.
-Здраво доручкујте, а ужине и ручак понесите од куће. Требало би да избјегавате пржено и поховано, а предлози за здрав оброк су рижото са поврћем или печуркама, салата од свјежег поврћа са грилованом пилетином или ћуретином, салата са махунаркама, хљеб од интегралног брашна са пилетином, хумусом и свјежим поврћем или грилована риба са бареним поврћем. Предлози за ужину су свјеже воће, мјешавина орашастих плодова (бадеми, љешници, ораси) или мјешавина пахуљица (овас, раж, јечам) са бадемовим млијеком. Одраслом човјеку потребно је двије до три литре воде свакодневно. Дехидратација изузетно лоше утиче на рад нервног система и цјелокупног организма. Колико год жељели да одржимо адекватан ниво енергије уз кафу, занимљиво је да нам кофеин, уколико се свакодневно уноси у организам у већим количинама, више штети него користи. Једини прави начин подизања нивоа енергије управо кроз здраве, природне намирнице и минимум седам сати сна – предлаже Поповић.
Упитана какву детоксикацију организма препоручује и шта то заправо подразумијева, саговорница констатује да постоји много различитих видова детоксикације, “од оних који се спроводе искључиво конзумирањем сокова/смутија, различитих чајева или напитака, као и конзумирањем хране уз помоћ које желимо да остваримо побољшање здравља.”
-Уколико се правилно спроведу могу допринети “ресетовању” организма, побољшању нивоа енергије, унапређењу крвне слике и општег здравља. Најефикаснији вид детоксикације је паузирање од конзумирања намирница животињског поријекла, уз унос искључиво биљне хране која је богата влакнима, витаминима, минералима, фитонутријентима и антиоксидансима. У априлу у Београду, организоваћу највећи детокс програм у региону. Вјерујем да ће многе покренути да наставе са здравим оброцима и након завршетка периода детоксикације – каже Поповић.
Она се осврнула и на рад са дјецом истичући да јој је тај дио посла веома драг.
Татјана истиче да малишани “упијају” све што каже, “и ако на добар начин објасним због чега треба да уносе одређене намирнице, без проблема ће жељети да их уведу у исхрану”.
-Важно је да храна буде укусна и да не треба посебно наглашавати да је “здрава”. Тиме их додатно упућујемо да обрате пажњу на храну, која њима дефинитивно није примарна, већ секундарна. Примарно им је да се играју, друже и уживају – каже Поповић.
Саговорница савјетује да је најважније да једемо храну коју сами припремамо код куће, да избјегавамо намирнице које су индустријски произведене и да градимо здраве навике корак по корак.
-Не треба тежити савршенству, већ напретку у сваком смислу – поручује Поповић.
Мање алкохола и масти
Татјана Поповић каже да осим веома раног узраста, када је ограничено конзумирање махунарки и других намирница које не пријају дјеци до три године живота, искључивање односно укључивање хране зависи највише од здравственог стања.
-Свака животна фаза је важна, у двадесетим и тридесетим фокус највише треба да буде на смањењеном конзумирању рафинисаних угљених хидрата, појачаном уносу намирница богатих биљним влакнима, као и уносу витамина Д који је кључан за све фазе живота. У четрдесетим је важно припазити на кардиоваскуларни тракт и гојазност, и смањити унос масне хране и алкохола, а повећати физичку активност и укључити што више хране која јача имуни систем и крвну слику (поврће, махунарке, рибе, воће и свих осталих природних намирница). У педесетим годинама најчешће долази до промјена у хормоналном статусу, стога треба конзумирати што више намирница које ће подпомоћи постизање баласна, али и смањити унос хране која не доприноси добром здрављу, а односи се превасходно на шећер и индустријски прерађену храну. У шездесетим и седамдесетим годинама треба водити рачуна о уносу хране која садржи витамине и минерале, храни тијело и пружа му енергију – објашњава Поповић.
М. Ћ.
