Најновије препоруке кажу да дјецу до двије године не би требало излагати екранима, малишане до пет година само сат у току дана, а клинци од пет до 18 година пред екранима не би смјели да бораве више од два сата дневно. Важан је квалитет и садржај онога шта гледају, јер знамо да тинејџерима два сата и није неко задовољство – поручено је са данашње панел дискусије о безбједном коришћењу дигиталних медија коју је организовао Црногорски Телеком у хотелу „Подгорица“.
Тим поводом, представљена је Телекомова иницијатива и црногорска верзија специјализованог веб-сајта „Теацхтодаy“, која садржи савјете и практичне материјале намијењене родитељима и педагозима, како би дјеци на што бољи начин помогли да безбједније и компетентније користе дигиталне технологије.
На сајту teachtoday.de/me/ налазе се савјети како најбоље заштитити личне податке, у ком узрасту и на који начин користити мобилни телефон, како да дјеца безбједно користе друштвене мреже, шта значи сигурно понашање на интернету, како обезбиједити лозинку, како креативније користити дигиталне медије, и још много тога што занима родитеље и одрасле који о њиховој дјеци директно или индиректно брину.
Марина Матијевић из Министарства просвјете истакла је да су информатички обучили 2.200 наставника, те да је сигурна да ће сваке године направити нови помак.
-Поводом дана безбједног интернета имаћемо, као и сваке године, 50 активности у основим и средњим школама. Ово је тема битна за све, како за дјецу, тако и за тинејџере и родитеље, те смо као подршка свему томе обезбиједили школски портал. На њему, родитељи могу наћи бројне савјете попт оних како да разговарају с дјецом када је безбједност дјеце на интернету у питању – казала је Матијевић.
Према ријечима Зорице Вујовић из Министарства јавне управе, на интернету је присутан велики број злонамјерних корисника који за циљ имају искључиво личну добит злоупотребом других лица или њихових приватних информација.
-Због великог броја пријетњи морамо бити веома пажљиви. ЦИРТ-у је током претходне године пријављен велики број напада малвера. Напади су бројчано у порасту, а свједоци смо да је та пријетња и те како присутна и у Црној Гори. Корисници се константно излажу опасностима приликом објављивања приватних информација и личног садржаја, па је сваки вид додатне едукације на ову тему од користи -каже Вујовић.
Како додаје, пристигао им је велики број пријава за „сyбер буллинг“, а имају мали број пријава од стране дјеце.Вујовић објашњава да то указује да није усађена навика код дјеце да пријаве када имајутакав вид непријатности.
Дарија Петовић-Бамбур из удружења „Родитељи“ наводи да је интересовање велико и имају велики број позива, а једна од тема је била употреба интернета.
-Родитеље занима количина времена употребе интернета које дијете може да користи, питање безбједности, као и увијек актуелно питање постављања граница. Нама је важно да сваком родитељу приступимо индивидуално и у складу с тим дамо упутства. Најновије препоруке кажу да дјецу до двије године не би требало излагати екранима, до пет година само сат у току дана, а дјеца од пет до 18 година пред екранима не би смјела да бораве више од два сата дневно. Наравно, у питању је квалитет и садржај онога шта они гледају, јер сви знамо да тинејџерима два сата и није неко задовољство – напомиње Дарија.
Експерт за медије и фронтмена групе Перпер Никола Радуновић, истиче да се ствара слика да је интернет најгоре мјесто на свијету, али је, како каже, ситуација потпуно другачија.
-Слушајући овако нас како говоримо ствара се слика да се ради о нечему стварно опасном, као да ајкула долази. Ја мислим да је интернет фантастично мјесто и да је све ствар понашања – како вас код куће науче да се понашате на улици, тако се можете понашати и на интернету. Има наравно напада, али се ти напади дешавају свуда. Нажалост дешавају се гронзе ствари али у данашње вријеме чини ми се да смо безбједнији на интернету него на улици. Ако научите дјецу да буду пристојни, уљудни, да не вријеђају никога, да се понашају нормално, онда нема проблема – сматра Радуновић.
Он додаје да полако идемо ка дигиталном друштву и да се морамо адаптирати.
-Реалност је да полако идемо ка дигиталном друштву. Многе ствари постају дигиталне, па ћемо ускоро управљати кућом, аутом, па ево најављују да ћемо моћи да управљамо и људима. Све је то нама прије 30 година дјеловало као научна фантастика, али то је стварност. Наравно да је добро бити упознат с опасностима. Ја сам својој дјеци дао доста слободе и научио их што смију, а што не смију да раде. Мислим да је битно пустити их да истражују. Живимо у друштву гдје смо стално контролисани и покушавам да научим своју дјецу да буду слободни, да не буду робови било чији – моји, супруге, сјутра директора, било кога. Наравно, у свему томе морају да воде рачуна да не повриједе и не увриједе било кога, али да задовоље своју радозналост – истакао је Радуновић.
Према ријечима Радована Средановића, родитељи често користе радикалне мјере што не би смио бити случај.
-Покушавамо да едукујемо и дјецу и родитеље како да што сигурније користе интернет. Препоручујем родитељима да не праве никакве радикалне мјере. Могу то да раде на други, суптилнији начин, да заједно са дјететом посјећују сајтове, да ставе рачунар на око и да прате што дијете ради, а да тога дијете није ни свјесно. Код нас, нажалост, увијек радимо на лијечењу посљедица него узрока – поручује Средановић.
Осим представљања сајта „Теацхтодаy“, на панелу је било ријечи о дигиталној писмености и позитивним аспектима употребе дигиталних технологија, као и о заштити података, правилима понашања на интернету и друштвеним мрежама, те заштити од онлине опасности. Посебан акценат је стављен на изазове с којима се сусријећу родитељи и наставници у раду с дјецом. Од учесника панела су се чули и конкретни савјети и рјешења намијењена родитељима и дјеци како би се избјегле опасности и на прави начин искористиле све предности које пружају дигиталне технологиј
Из Телекома су подсјетили на споразум о сарадњи и разумијевању за дигиталну Црну Гору који је недавно потписан с Владом Црне Горе и најавили да ће као водећа ИЦТ компанија у земљи наставити да дају допринос развоју безбједне дигиталне заједнице у Црној Гори.
М. Ћ.
