ПОДГОРИЦА
Подгорица мој је родни град,
Некада је звана Титиград.
Нове, високе зграде је красе,
зелени паркови, дјечије оазе.
Споменици многи је уљепшавају,
историјски значај одражавају.
Бујна Морача кроз њу пролази,
ту Подгоричанин радо долази.
С прољећем она сва процвјета,
сунцем је обасјана током љета.
Јесен је обоји у бакарне боје,
док зими вјетар учини своје.
Некад кршевито брдо Горица,
сада је стаза веселих лица.
Волимо је срцем свим,
поносимо се са тим.
„Пјесма Подгорици“, Немања Недић
12 година, 7. разред, ЈУОШ „Владо Милић“, Подгорица
Подгорица се налази у сјеверном дијелу Зетске котлине, у средишту Црне Горе, на раскрсници неколико значајних путних праваца који воде од мора ка континенталном дијелу земље. Она је главни и највећи град Црне Горе са око 200.000 становника.
Име је добила по омањем брду Горици, под којим је настала и развијала се. Раније се звала Рибница, по истоименој ријеци, јер је град подигнут на ушћу Рибнице у Морачу. Не зна се до када се овај град (тврђава) звао Рибницом, нити од када се почео звати Подгорицом.
Постанак Рибнице везује се за 10. вијек, што је забиљежено у једном запису који се чува у цркви Св. Ђорђа под Горицом, у коме се каже да „прве куће подиже на обали Рибнице господар Горске жупе Марко“.
Стара Подгорица, односно Рибница израсла је на темељима некадашњег римског града званог Бирзиминиум (или Алата, како неки историчари сматрају), који се помиње у старим римским изворима још од 15. вијека. Тај град се налазио на великом путу који је водио од Скадра за Оногошт и даље за Нерону, на ушћу Неретве. Бирзиминиум је, управо због свог положаја, прерастао из караванске станице у насељен и утврђен град.
Стари град Дукља (чији остаци су данас дио градске територије) основан је у I вијеку н.е, а његови остаци налазе се недалеко од ушћа ријеке Зете у Морачу. Археолошке ископине из овог периода свједоче о богатој култури овог древног римског центра, који је бројао око 40.000 становника. Осим бројних урбаних садржаја (трг, терме, базилике итд), за потребе Дукље био је изграђен водовод од Цијевне и Врела Рибничких, преко Ћемовског и Златичког поља. Један крак водовода је водио до насеља на ушћу Рибнице у Морачу.
ТВ Црне Горе: Антички град Доцлеа – Дукља
Са именом Подгорица, град се први пут спомиње 1326. године у једној књизи судског Архива у Котору.
Подгорица је пала под Турке седамдесетих година 14. вијека, када је и саграђен бедем (утврђење) око Подгорице. То новосаграђено турско утврђење, чији остаци и данас постоје, добија назив Депедоген, док је хришћанској вароши остао назив Подгорица, али убрзо ће се и за град и за тврђаву употребљавати искључиво назив – Подгорица.
Године 1878. ушла је у састав Кнежевине Црне Горе, када су је од Турака освојили Црногорци. У сагласности са одлуком Берлинског конгреса, Подгорца је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине.
Стара Варош
Од тада, град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедиониоца, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.
Први свјетски рат је означио крај брзог развоја Подгорице, до тада највећег града тек проглашене Краљевине Црне Горе. Град је 1916. окупирала Аустро-Угарска и држала га до 1918. године. Након савезничког ослобођења, у граду је 26. новембра 1918. одржана Подгоричка скупштина на којој је донесена одлука о приступању Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Подгорица је претрпјела велика разарања током Другог свјетског рата, пошто је била бомбардована преко 70 пута. Град су ослободили партизани 19. децембра 1944. године.
„Подгорица-Миркова Варош 1940“
У социјалистичкој Југославији, под именом Титоград, град је 13. јула 1946. постао главни град СР Црне Горе умјесто Цетиња.
Непуних пет деценија касније, 2. априла 1992. године, одлуком Скупштине Републике Црне Горе, враћен је стари назив – Подгорица под којим је и данас позната.
Титова Подгорица (Радио Слободна Европа)
Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања из Другог свјетског рата. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из 18. вијека, две од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош.
Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налази Црногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дјечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и галеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, и Подгорица баштини неколико значајних музеја.
Горски вијенац – Црногорско Народно Позориште
Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подијељен је у четири категорије: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.
Цетар за археолошка истраживања је основан 1961. године. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и приказује археолошка налазишта.
Музеј Марка Миљанова у Медуну приказује живот Црногораца из 19. века. То је најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте.
Природњачки музеј приказује примерке црногорске флоре и фауне. Овај музеј нема своје место за излагање, упркос бројним предлозима и иницијативама да се сагради. Део поставке се може видјети у Националном парку Скадарско језеро.
Значајна уметничка галерија је дворац Петровића из периода Краљевине Црне Горе у парку Крушевац, највећем парку у Подгорици. Двор краља Николе, Перјанички дом, дворска капела и околне зграде су преуређени у уметничку галерију 1984. године. Од 1985. они су део Центра савремених уметности и у њој је смјештено око 1500 умјетничких дела.
Биоскоп Кино култура, основан 1949. године, је затворен новембра 2008. због сталних финансијских губитака које је доносио. Он је био једини биоскоп у граду током 5 деценија. Зграда бившег биоскопа ће бити претворена у Градско позориште Подогорице. Убрзо по његовом затварању отворен је нови биоскоп у тржном центру Делта Сити.
Нове знаменитости су правлославни Храм Христовог васкрсења и мост Миленијум, који се већ сматра новим симболом Подгорице и који са 57 метара високим пилоном доминира панорамом града.
Главна градска улица је Улица слободе, која је и градски корзо, док пешачку зону чине Његошева и Херцеговачка улица, са бутицима и кафићима. Главни градски трг који се називао Трг Ивана Милутиновића је 2006. године проширен и поплочан и сада се зове Трг Републике.
Подгоричани о Подгорици (Радио Слободна Европа)
Из Подгорице можете за највише два сата да стигнете било гдје на територију Црне Горе, тако да је то идеална база за активне туристе, а спортски догађаји као што су Подгорички маратон и скокови у ријеку Морачу привлаче и такмичаре из иностранства.
Туристичка организација Подгорице отворила је на Аеродрому Подгорица и у Инфо центру, интерактивне екране најсавременије технологије, који омогућавају да се на брз и лак начин добију све неопходне сервисне и информације о туристичким локалитетима како у граду, тако и у Црној Гори.
Подгоричани за туристе
Подгорица је изњедрила нека од имена позната не само у Црној Гори и на Балкану, већ и у цијелом свијету. Неки од великана, рођени у Подгорици су: Дејан Савићевић, Душко Вујошевић, Сергеј Ћетковић, Миодраг Стојановић Гидра и многи други.
Сергеј, Перо, Едо и Игор – Подгорица
Плодна Зетска равница, састав ријека Зете и Рибнице са Морачом, непосредна близина Скадарског језера и Јадранског мора, повољна клима, комуникативни и стратегијски положај, омогућили су да Подгорица израсте у највећу урбану средину Црне Горе. То је не само модеран град, већ град који представља административно – управни, политички, привредни, саобраћајни, научни и просвјетно – културни центар Црне Горе.
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ
ГРАДОНАЧЕЛНИК +382(0) 20/664-444
ХИТНА ПОМОЋ 124
ПОЛИЦИЈА 122
ВАТРОГАСЦИ 123
ДОМ ЗДРАВЉА +382(0) 20/481-911
ЕЛЕКТРО-ПРИВРЕДА ЦГ +382(0) 20/407-682
КОМУНАЛНО +382(0) 20/620-532
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА +382(0) 20/440-300
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА +382(0) 20/667-535
Уживајте у кратком филму „Подгорица – наш понос и прва љубав!“
