Sonja RAŽNATOVIĆ: Zadovoljna i ostvarena žena je temelj svakog društva

 

Crnogorska spisateljica i kolumnistkinja Sonja Ražnatović autorka je dva romana “Jana, samo privremeno u bloku 9“ i “EXIT biti drugačiji, ipak!“. Ona na našoj literarnoj sceni afirmiše drugačiju, ležerniju formu i način književnog izraza. Ražnatović za portal Crna Gora govori  šta čita u slobodno vrijeme, gdje pronalazi inspiraciju i o novim radnim pobjedama.

Sonja Ražnatović

Dosta pisaca u svojim knjigama koriste priče iz života sebi bliskih ljudi. Da li je to i kod Vas slučaj ili se isključivo oslanjate na fikciju?

Udio konkretnih priča meni bliskih i manje bliskih ljudi je vrlo mali, ali je zato udio ličnih životnih stavova i afiniteta značajan.

Na koja pitanja daju odgovore romani “Jana, samo privremeno u bloku 9“ i “EXIT biti drugačiji, ipak!“?

“Jana“ je pokušala dati odgovor na pitanje da li i na koji način savremena žena, na našim meridijanima, može pomiriti očekivanja koja od nje ima porodica, šef, društvo u cjelini koje ima mišljenje šta treba da bude misija žene na ovoj planeti, sa obavezom koju bi ona morala imati prema sebi, i onim što zaista jeste i mora biti njena misija: da ostvari svaki svoj potencijal, na sopstvenu dobrobit, a onda i zajednice kojoj pripada. Zadovoljna i ostvarena žena je temelj svakog društva. “Exit“ je, nadam se, dao jasan i precizan odgovor na pitanje da li je čovjekov izbor da istraje na sopstvenoj različitosti i odstupanju od uobičajenog zaista pametan i da li bi mu bilo bolje i lakše da usvoji standardni, očekivani i prihvaćeni obrazac ponašanja koji bi ga poštedio svakodnevnih iskušenja i patnji.

Što je sve uticalo na to da se iz jednog inženjera i magistra ekonomije razvijete u spisateljicu?

Od najranijih dana sam imala mnogo interesovanja i svako me je vuklo na svoju stranu: strani jezici, književnost, muzika…imala sam i jedan period koji ni dan danas ne umijem da objasnim, u kojem sam osjećala potrebu da se dokažem sebi i svima da mogu bez problema da završim i fakultet koji nema nikakve veze sa mojim talentima. Završila sam Tehnološko – metalurški fakultet, pa mi ni to nije bilo dosta, nego sam, doduše, u nedostatku mogućnosti za zapošljavanje, magistrirala na ekonomskom fakultetu. Pisanje mi je uvijek bilo negdje tu pri srcu. Uz podršku i na veliko insistiranje supruga, materijal sam ponudila izdavaču u formi prvog romana. Suprug je bio faktor od ključnog značaja u tom procesu.

Kako ste zadovoljni reakcijama kritičara i publike i koliko Vam to daje “vjetar u leđa“ za nove poduhvate?

Veoma sam zadovoljna, ne mogu biti srećnija što su moje knjige pokazale sposobnost da bez problema komuniciraju s čitaocima svih generacija, obrazovnih i psiholoških profila, ali naučila sam da sama sebi dajem vjetar u leđa. Autor treba da poštuje povratne reakcije publike, ali ne smije da zavisi od nje, a od mišljenja kritičara još manje.

Smatrate li da je knjiga najbolja psihoterapija?

“Pišem jer mi je preskupo da plaćam psihijatra“, čula sam za to. Ne bih išla toliko daleko, ali sam potpuno saglasna da je pisanje forma rada na sebi koja izuzetno prija, posebno nama introvertima, koji se mnogo bolje izražavamo pismeno nego verbalno.

U kakvoj atmosferi najčešće pišete?

Pošto optimalnu atmosferu za koncentraciju i fokusiranje neophodnu za pisanje teško mogu da obezbijedim, naučila sam da se prilagođavam i od datih situacija izvlačim maksimum. Mogu da pišem i u prepunoj kafani, u kratkim pauzama između obavljanja kućnih poslova. Koristim svaki mogući raspoloživi trenutak, makar na prvi pogled izgledao potpuno neupotrebljivo. Voljela bih da mogu da se bar na nekih mjesec dana izolujem u kućici nadomak od turista još uvijek neotkrivene plaže i pišem, pišem, pišem…

Pišete kolumne za dnevni list “Pobjeda“. Otkud želja za tom formom pisane riječi?

Pisanje kolumne mi mnogo znači, daje mi mogućnost da otvoreno, iz ličnog ugla, nedjeljom progovorim o nekim temama koje nas sve zaokupljaju, a o kojima, inače, teško da bih se verbalno izražavala. One su me dodatno autorski oslobodile. Dobila sam i potvrdu spisateljske kondicije. Nije jednostavno na sedmičnoj osnovi izbaciti po osam hiljada karaktera iza kojih mora da stoji i temeljno istraživanje teme o kojoj te sedmice pišem.

Šta čitate u slobodno vrijeme?

Moji stalni apsolutni favoriti su Salman Ruždi i Edvard Radefurd, autor predivnih istorijskih romana o gradovima, a s naših prostora Svetislav Basara i David Albahari. To su autori kojima se stalno vraćam, posebno Ruždiju i njegovoj neopisivo snažnoj, svega prepunoj rečenici, “sintaksičkoj bombi“ iz koje emocija i patos kipe na sve strane.

Koji su Vam budući planovi?

Prvi izazov kojem se spremam odgovoriti je promocija mog drugog romana “Exit“ u Beogradu, a zatim objavljivanje moje knjige kolumni koja izlazi već godinu dana. Poslije toga, a možda i uporedo s ovim aktivnostima, planiram da nastavim započeti rad na trećem romanu. Nema odmora, a i ne želim ga!

Razgovarala: Milanka Ćorović

Ostale članke/kolumne Milanke Ćorović možete vidjeti ovdje http://crna.gora.me/author/mila/

Advertisements