РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић
АКО ПРАТИМО ПРИРОДУ КАО ВОЂУ, НИКАД НЕЋЕМО ЗАЛУТАТИ (ЦИЦЕРОН)
Оно што је за сликара платно, за писца папир, за кошаркаша лопта, за музичара нота – то је за мене брдо Горица. Мјесто недалеко од центра града, изван бетонске депресије, директном линијом транспортује у зелену оазу. Она тако дивно егзистира за себе – константно ужива у својој зеленој боји. Волим онај мостић који води ка споменику Партизану – Борцу, онако благо закривљен дјелује романтично… И баш испод њега налази се то магично мјесто одакле се шири мирис лаванде, рузмарина, вријеска… мјесто од скоро свима добро познато – “Медитерански врт – Зеленa учионицa“.
Овим ријечима почела сам колумну посвећену, за мене, најљепшем мјесту у граду. О њему сам разговарала са идејним творцем “Медитеранског врта – Зеленa учионицa“, Зораном Бојовићем.
“Природа је једина књига која на свим листовима нуди много садржаја“(Гете). Како је почело исписивање прве странице “Медитеранског врта – Зеленa учионицa’’ на Горици?
Горица је један од најзначајнијих симбола нашег града, главна градска “фабрика“ кисеоника. Шума алепских борова, чемпреса и храста надвисује центар града, уљепшава га, даје му мир, тишину, чист ваздух. Изузетна динамичност рељефа, дивни видиковци, птице… Разноврсност живог свијета парк – шуме, посебно биљака, је велика, интересантна и, у неким дјеловима, очаравајућа.
О њеном значају за рекреативне навике односно здравље грађана Подгорице сувишно је говорити. Задивљеним тим ботаничким, рељефним и амбијеталним богатством у самом центру града, ми, из НВО “Удружење љубитеља Горице и природе“, са еколошки освијешћеним грађанима и пријатељима, 2011. године, кренули смо у њену активну заштиту и промоцију.
“Медитерански врт – Зеленa учионицa“ је један од наших пројеката које смо тада дефинисали. Сви они, неки су се реализовали – а реализација неких пројеката је у току, значајно ће допринијети већој заштити Горице, повећању видљивости њених љепота и зелених површина у граду.
Овај инкубатор брда који је симбол града свакако је привукао пажњу грађана. Зелену оазу у срцу Горице су, од отварања, посјетили велики број организованих група ученика, основних и средњих школа, студената и других. Ученици Ниже музичке школе “Васе Павић“ одржали су занимљив музички матине у новембру прошле године, гдје су у извођењу композиција уживали бројни посјетиоци. Да ли упркос хладном времену има љубитеља природе?
Простор на којем смо формирали Медитерански врт био је окупиран инвазивним пајасеном. То је штетна, бескорисна биљна врста која је у експанзији, потискује нативну флору Горице и спрјечава раст остале флоре. Такође, у овој контакт зони два масива који сачињавају брдо, било је пуно отпада заосталог од људске небриге. Све смо то очистили и отријебили. Затечени вишак биљног и каменог материјала смо углавном искористили за подзиде, стазе, ограде… Највећа стабла бора и чемпреса утврдили смо каменим оградама и у њима садимо цвијеће и сукуленте.
За сада је посађено скоро 1.000 садница ароматичног и аутохтоног биља, цвијећа и осталих биљака, а у плану за ову годину је да посадимо још око 500 биљака.
Од отварања “Медитеранског врта – Зеленa учионицa“ (10. 10. 2018. године) задовољни смо интересовањем суграђана који желе да се упознају са овим нашим концептом ревитализације једног биолошки запуштеног дијела брда. Организоване групе ученика са наставницима, средњошколци и студенти са професорима биологије, бројни рекреативци, грађани… посјећују врт.
Прехладан децембар и јануар смањили су број посјета и утицали су на дужину времена које посјетиоци проводе у врту, али све је то у ритму природе. Зима је лијепо доба године. Студено је, биљке су се умириле и повукле. Тихују. Има и снијега. Доласком топлијих дана, нормално, повећаће се ниво активности у врту.
Од предавања и приказивања едукативних филмова о флори Горице, изложби фотографија значаних биљних врста, музичких доживљаја, предавања – до сађења нових биљака, редовних акција чишћења брда… Управо смо у периоду године када осмишљавамо и дефинишемо те главне актвности.
‘‘Расипање и уништавање наших природних добара, огољивање и исцрпљивање земље умјесто повећања њене искористивости – то ће већ нашој дјеци знатно умањити могућности напретка којим уживамо, а који смо им дужни предати – веће и развијеније“(Рузвелт).
Овај кутак у нашем граду препознатљиво је мјесто у којем се посјетиоци, заједно са Удружењем љубитеља Горице, друже, уче, осмишљавају нове идеје, предлажу… Да ли је било немилих ситуација попут оних у горе цитираној мисли. Да ли сте имали непријатности у смислу да посјетиоци девастирају биљни материјал и мобилијар?
Живимо у доба антропоцена, утицај човјека на планету постаје, из деценију у деценију, све драматичнији, тако да су такозване немиле ситуације дио тог убрзаног утицаја. Свака генерација шири ареал свог животног простора. То је нормално.И увијек ће у том ширењу бити племенитих примјера и примјера деструкције. Међутим, није нормално не прихватати норме и стандарде цивилизованог и достојанственог односа према природи.
Сумануто бетонирање наших градова дехуманизује животни простор. Еколошки освијешћени грађани се морају укључити у процесе доношења одлука или ћемо ускоро живјети у градовима без зелених површина. Градовима лишених смисла. Бетон и ЦО² је пројекција коју “фурају“ инвеститори. И тамо неђе, на прерифреији, према вазда задимљеној Депонији, неки климатизовани Тржни центар.
Не, што се тиче Медитеранског врта, није било немилих ситуација које би захтијевале било какав додатни аганжман. На Горици се понекад и догоде изливи негативне енергије у виду ломљења клупа, инфо табли, паљења, али све су то пролазни, краткотрајни примјери бијеса, неартикулисане енергије или неки и некакви дубљи комплекси.
Колико су грађани орни да се одазову на позив чишћење терена врта. Да ли сте задовољни колико су људи спремни да се придруже вашим акцијама?
Грађани препознају користност наших акција на Горици. Уклањајући вишак биљног отпада чистимо терен шуме од материјала који је сувишан, лако запаљив. Уједно, тим “чешљањем“ стварамо простор за раст нових, самониклих биљака. Неки дјелови брда који су били закрчени и скоро непроходни од срушених, старих стабала, а које смо чистили 2014/15-те, сада на тим дјеловим брда доминирају самоникле младице бора, чемпреса и других нативних биљака висине и до два метра.
Чини ми се да у нас не постоји организација грађана која се може похвалити оваквим континуитетом редовних волотерских акција. Од почетка 2014. године, нијесмо стајали (осим редовних мјесец, два, љетње паузе – али и тада смо углавном противпожано дежурали на брду), реализовали смо 181. акцију и евидентирали близу 3.000 учешћа грађана. Није да се хвалимо, али константно се трудимо и радимо на томе да Горица буде све љепша.
Можете ли да се осврнете на годину иза нас када је у питању рад “Удружења љубитеља Горице и природе”. Колико сте задовољни учинком?
Прошла је године била изузетно успујешна за “Удружење љубитеља Горице и природе“. Поред формирања “Медитеранског врта – Зеленa учионицa“ реализовали смо пар пројеката и наставили са примјерним низом активности: 35 редовних акција и 573 учешћа грађана. Такође, јако смо поносни на изузетну сарадњу са НВУ “Наше доба“, НВО “Наша Акција“, Баштом “Ецо-логика“ Мареза, Извиђачим одредом “Његош“, образовним институцијама. Такође, успоставили смо изузетно коректну сарадњу са Главним градом. Узајамна сарадња, када је фокусирана на опште добро, доноси добре резултате. Позивамо све грађане који схватају вриједност Горице и наших зелених градских оаза, да нам се придруже у редовним акцијама. Сваке суботе или недјеље http://www.facebook.com/groups/362117843880088/
Шта све можемо очекивати у Медитеранском врту у блиској будућности. Неки планови?
Настављамо са повећавањем флорних и едукативних форми у врту, у концепту редовних акција чишћења брда од вишка биљног отпада уносимо значајне новитете, биће и неких нових, занимљивих пројеката и иницијатива.
Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://http://crna.gora.me/author/mila/
