“Мушко-женске пузле (Књига о њој)”, аутора Момчила Зековића Зека, биће доступан од понедјељка на свим продајним мјестима С пресса, великим маркетима “Воли“ и у великим књижарама.
Овај модерно написан роман, који говори о љубави кроз истраживање сопствености, о ономе, о чему мушкарци и жене обично не причају или то ураде са закашњењем: куда воде очекивања, димензије непостојеће апстрактности, куда води свако слово које провоцира и тјера на удаљавање, блуд, разврат…
Предговор књиге написале су професорица Смиља Вукићевић и позната београдска хипнотерапеуткиња Др Гордана Барош.
“… Текст-метода разоткривања фрустрација, неуроза, комплекса, психоза…на примјеру исповједне литературе. Али, Зековић је овим романом апсолвирао професора Фројда. Сам се изпсихологизирао, сам раслојио, сам разоткрио, сам изврнуо пред нас “џеп – себе” пун тајни. Доктор Сигмунд би рекао: “Браво, момче! Немам шта да додам!” написала је уредница издања професорица Смиља Вукићевић.
„Када спознамо осјећања у себи, тек тада прихватамо и спознајемо себе, своја увјерења и тек онда смо спремни да разумемо нашу реалност и мењамо живот. Тада смо спремни да учимо сврху духовног постојања, јер душа учи само на основу осећања и то је тако једноставно. Да би доживјела осјећања, потребни су јој догађаји и искуства са оним око себе. Тада настаје мозаик живота, пузле које треба спојити, уклопити, не би ли осетили срећу, љубав, мир, хармонију… Баш то илуструје ова књига. То се не учи у школама и факултетима, то се учи у лекцијама које се зову једном ријечју ЖИВОТ. Сваки дан нашег живота је једна страница, једна пузла, а некада су потребни дани и дани, мјесеци и године да пузле поставимо на право мјесто и осјетимо мир и безусловну љубав и испишемо карту нашег живота која гласи: ,,То што тражим пронашао/пронашла сам у себи”, написала јеДр Гордана Барош.
Књижевник Павле Горановић навео је у поговору да је роман Момчила Зековића „необична словарица, састављена је из више повезаних цјелина кроз које се, колоквијалним рјечником и опуштеним језичким враголијама, анализира сложени мушко-женски однос, но кроз перспективу углавно супротну од увријежених, мушких визура“.
„То свједочи о самосвјесном аутору, који свој анти-дневник не поставља на клишеима, већ темељи на иронијском односу према себи и околини. Прилично разуздани језик нас наводи на лакоћу израза, но не умањује комплексност теме, с тим што наилазимо на музичке, ликовне али и филозофске асоцијације… Мушко-женске пузле су роман који ће се читати у даху, јер можемо да пратимо те сложене мијене стваралачког Ја…“, написао је Горановић.
Књижевник Андреј Николаидис у поговору књиге наводи да су „Мушко-женске пузле“ и врло лична књига о старењу.
“Зековић из личног плана врло вјешто сели у „општи“, па говорећи о свом јунаку говори о нашем времену и свим његовим (анти)јунацима. То је књига о времену које је све нас учинило далеко старијима но што јесмо. Ово је мудра књига, а Зековићева је мудрост од оне коју доноси само проток година”, написао је Николаидис.
