Сестре МАРАШ: Пјесништво је наш стил живота

 

РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић

Све око нас јесте предмет поезије. Као што у сваком камену, дрвету, глини, већ постоји вајарско дјело и само се чека да вајар одбаци оно што је сувишно и да га открије, тако је и пјесма скривена у нашем говору, само пјесник треба да одбаци сувишне, а задржи праве ријечи. Међутим, стваралаштво не захтијева само таленат већ и знање, а све те квалитете имају моје данашње саговорнице- младе пјесникиње, сестре Бојана и Јована Мараш.

Бојана Мараш је студенткиња специјалистичких студија факултета умјетности и комуникологије и медија на Хуманистичким студијама, на Универзитету Доња Горица. Тренутно ради у библиотеци УДГ-а. Такође, бави се и музиком – ради аранжмане и пише умјетничку критику. У слободно вријеме, поред кинеског, изучава и друге стране језике. Бојана је била првакиња Црне Горе у рецитацији.

Јована Мараш је студенткиња друге године факултета за умјетност и комуникације Универзитета Доња Горица. Стипендискиња је Xихуа универзитета у Кини. Такмичи се као рецитатор, а неријетко осваја награде. Као и сестра, пише умјетничку критику и поред кинеског, изучава и друге стране језике.

Саговорнице портала Црна Гора: Јована и Бојана Мараш

,,Креативност нам не долази тек тако. Креативност иде, руку под руку, са запажањем” (Игор Стравински). Шта Вас је надахнуло да кренете путем пјесникиње односно, као што говори горе цитирана мисао, које Вас запажање подстиче на први стих и сам креативан чин?

Бојана: Креативност, односно пјесништво, је начин на који живим. Колико год звучало као клише, ово је најискренији и једини одговор који могу да дам. Још од раног дјетињства, па и почетка основне школе увијек са собом носим свеску за идеје, тако да ме никада нећете видјети са малом торбом (смијех).

Јована: Исти случај је и са мном. Једини начин да преформулишем свој одговор је да писање није само пут да изразим своју емоцију, то је оно што ја већ јесам.

Сестре Мараш

Шта бисте нам рекли о Вашем поетском стварању. Како је ишао пут развоја Ваше поезије. Инспиришу Вас љубави и сви они су добили ,,свој“ стих. Стиче се утисак да Ваше пјесме настају спонтано. Када су Вас инспирације подстакле да их изњедрите из себе?

Бојана: На инспирацију не гледам као нешто што тек тако дође. Инспирација је свакодневна. У сваком моменту се може створити стих, исто као што га може изразити љубав изњедрена древним учењима, тако може и паста за зубе која ми је једнако интересантна.

Јована: Свакодневно читам и чујем о томе како људи третирају појам инспирације као да је то ствар која се деси у одређеном тренутку и задеси нас као прасак. Инспирација је стално присутна и у малим, мирним стварима. Није потребно да вам се деси нешто бурно и особито да бисте могли да пишете. Некада је и чаша воде или поподневно испијање кафе са пријатељима довољно.

Бојана Мараш

Завиримо ли у ретровизор пјесникових сновиђења, шта ћемо тамо угледати. Како доживљавате пјесму, интимно?

Бојана: Пјесма је у исти мах интима и нешто што сви други могу да виде. Доживљавам је баш као што доживљавам и себе.

Јована: Пјесму доживљавам као особну личност или живот у коме свако може бити протагонист, без обзира на аутора. Заправо, систем је исти као и код родитељства. На неки начин можемо завидјети стиху, он живи без тијела ,,само“ својим духом и парадоксално је што наставља да пламти, а опет како би рекао Булгаков, ,,никада не гори“.

Многи велики умови у вјековима за нама говорили су о креативности, а често је и стављали на сам врх човјекових врлина. Креативност је неопходна и у свакодневном животу, за лакше и брже рјешавање проблема и разноразних животних изазова. Шта мислите, колико је креативност цијењена у времену у којем живимо?

Бојана: Стив Џобс је велики умјетник и креативац, тако да није потребно креативност повезивати само с умјетношћу јер је она заправо у свима нама. Сада је већ питање како је користимо. Имам осјећај да је данас прототип колотечине устаљен толико да доноси такозване добробите због којих се људи не одричу да би били креативни.

Јована: Умјетност је сама по себи изведена из ријечи умијеће. Професор Ђуро Шушњић је једном приликом рекао ,,бити заједно“ је ,,бити за једно“ што ме доводи до закључка да сваку ријеч треба раздвојити да бисмо саставили цјелину. Није ли то само по себи већ креативно? Људи данас причају превише брзо да би рекли превише ствари које значе превише мало. Треба рећи што више, али исто тако треба и знати, а прије свега осјећати шта се говори.

Јована Мараш

Умјетност има непроцјењиву снагу утицаја на наш поглед на свијет. Колико Вас је она одредила у свакодневном бивствовању?

Бојана: С обзиром на то да студирам умјетност, радим посао који се бави умјетношћу, а опет и слободно вријеме се своди на умјетност, долазим до закључка да је то оно што живим, радим и стварам.

Јована: Сложићу се с свим што је рекла моја сестра. Умјетност је наш стил живота.

Награда за најбољу ауторску пјесму на фестивалу младих рецитатора Црне Горе

Који су то пјесници у којима препознајете Ваше креативне принципе?

Бојана: Много је оних које поштујем, мада се у посљедње вријеме базирам на источњачку поезију, с посебним акцентом на персијску и кинеску.

Јована: Никада нијесам имала неког одређеног идола, мада ме инспиришу многи домаћи пјесници савремене регионалне сцене.

За крај, реците гдје поштоваоци поезије могу да прочитају Ваше стихове?

Бојана: За сада то су ,,Script“ , портали ,,Арт Мозаик“ и ,,Public Figure“.

Јована: То су исти портали на којима своју поезију објављује и Бојана мада смо у посљедње вријеме активније по том питању, тако да ћете нас чешће налазити на још неким мјестима.

Остале чланке/колумне Миланке ћоровић можете прочитати овдје https://crna.gora.me/author/mila/

 

Advertisements