Откријте на који су начин савремене технологије измјениле рад авио индустрије, и олакшале неопходно сервисирање, поправке и едукацију будућих стручњака уз помоћ нових могућности.
Ваљаност технолошке иновације огледа се у ширини њене применљивости, могућностима за инкорпорирање у најразличитије индустрије свијета.
Ове технологије добро су дошле авио индустрији, и учиниле њено функционисање безбједнијим и економичнијим.
Дронови и њихове неслућене могућности у авио простору
Дронови се од прије неколико година све чешће виде како прељећу свjетско небо, и дониjели су револуционарне промјене, нарочито у ратни ваздушни простор. Ове беспилотне летелице имају велику рушилачку моћ: оне надљећу ратом захваћена подручја, а даљинском технологијом њима управљају војници који околину осматрају преко камере. Укључујући извјесне недостатке дронова, као што су сужено видно поље (,,soda straw view”) и мањак свијести о окружењу, ово је технологија чији се потенцијал максимално развија и користи на бојном пољу.
Поред морално врло упитне, ратне и шпијунске улоге, дронови су донели велике предности свакодневном животу: користе се и за:
- гашење пожара;
- осматрање околине и спречавање криволова;
- снимање и фотографисање некретнина и пејзажа;
- снимање кадрова за филмове;
- надзор рада на нафтним бушотинама;
- доставy намирница.
Лакши, бржи и јефтинији од хеликоптера, доспjевају тамо гдје они не могу, а за људе није безбjедно – дронови су врло практичан додатак ваздушном простору.
Што се саме авио индустрије тиче, дронови опремљени сензорима и умрежени у духу ИоТ са авионима, незаобилазни су дио техничких прегледа авиона; они облећу авион из сваког угла и помажу механичарима да утврде гдjе се јавио квар, без њиховог физичког присуства.
Low cost компанија „easyJet” која путницима пружа јефтине авио карте почела је да их користи у прегледима својих Airbus А320 авиона, у потрази за штетом насталом од муња.
Internet of Things: размена информација на напредном нивоу
Internet of Things, односно Интернет ствари (ИоТ) принцип је који је авио индустрија прихватила од почетка његовог развоја; он подразумијева међуумрежавање физичких објеката на изузетно напредном нивоу, и о њему се расправљало још од 1991. године – а термин је први употребио Кевин Ештон. Ствари попут зграда, аутомобила, и других објеката са уграђеним софтверима, сензорима и електроником повезују се и размjењују податке међусобно, са произвођачем, контролним компјутером или другим уређајима које људи одаберу. Првобитна намjера да се одвија машина – до – машине комуникација превазиђена је, и данас овај концепт миjења технологију у свим областима.
Ово је за авио индустрију била прекретница од великог значаја: авиокомпаније почеле су да прикупљају чак и податке које нису знале тачно како да употребе, кроз сензоре који су премрежили авионске компоненте споља и изнутра. Стручњаци за одржавање и ремонт авиона данас преко таблета могу да комуницирају и задају команде, што им пружа могућност скенирања и прегледа кварова на даљину.
Најбоље од свега је што диjелови имају сензоре преко којих на вријеме сами сигнализирају да је потребна поправка или замјена – и шаљу поруку снабдевачима да допреме део и приjе него што он зафали.
АР (Augmented Reality) технологија – примена у образовању
У старту, важно је разликовати АР од ВР – док је ВР виртуелна реалност, АР је измjењена реалност – што значи да су елементи убачени у право и опипљиво окружење. Ову технологију користила је Покемон ГО игрица: телефон је снимао околину и у њу „пројектовао” Покемоне.
АР технологија може помоћи у рјешавању проблема образовне инфраструктуре за будуће авио – стручњаке; опрема је скупа и не може да достигне ширење потребе за стручним кадром широм свиjета, а у неким земљама нема услова за тренинг и обуку.
Едукатори пружају помоћ, дају упутства и подучавају будуће стручњаке из даљине, а АР технологија помаже да се премосте препреке које прави даљина и опремљеност – тако се у краћем року добијају механичари и авио – стручњаци са неопходним образовањем и сертификатима за рад.
Широка примjена ових технологија у авио индустрији омогућила је практичан и детаљан рад на даљину, смањила трошкове и убрзала процесе који су раније одузимали много времена авионима паркираним у хангарима, који чекају да узлете.
