Промоција књиге,,Сага о Пави И Ахмету” у Бијелом Пољу
Књига ,,Сага о Пави и Ахмету“, ауторке Едите И. Даутовић, представљена је у Центру за културу ,,Војислав Булатовић – Струњо“ у Бијелом Пољу.
Руководилац Народне библиотеке у Бијелом Пољу Един Смаиловић подсјетио је да је књигу финансијски подржао Фонд за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе. Смаиловић је нагласио да је десетерац обиљежио цијелу једну епоху у народном стваралаштву балканских народа. У десетерцу се, како је рекао, углавном пјевало о ратовима, јуначком мегдану, ,,оно епско, што је и до данас опстало“.
– Оно што је битно, поред љепоте самог десетерца, јесте да Едитин десетерац, ма колико то у свијету неолиберализма звучало надалеко познато, па чак и бесмислено, поставља љубав на прво мјесто. Рекло би се да се за љубав није имало времена или је она била у другом плану. Међутим, поред ужаса, који је обиљежио нашу, скоро цјелокупну прошлост, ријетки примјери, очувани у нашем колективном памћењу, свједоче и о нашој љепшој страни. До данас не знамо да ли су Ахмет и Пава били стварни, а то причу чини мистериознијом и љепшом.Та чињеница нам допушта да по сопственом виђењу и осјећају дочарамо љубавну авантуру то двоје људи – рекао је Смаиловић.
Како додаје, ,,најслађе је забрањено воће јер је од самог почетка авантура“.
-Узверати се на дрво које носи грешан плод, а да вас какве урокљиве очи не виде, а тек на крају, кушати плод, а не отровати се. Или се можда баш отровати, јер је то усуд оних који забрањено љубе. Руководећи се слободом, коју нам нуди ова чињеница, Едита Даутовић је одлучила да напише своју сагу о Ахмету и Пави онако како се збило, или би она вољела да јесте, опет за ову причу небитно – рекао је Смаиловић.
Он је истакао да ову сагу о Ахмету и Пави схвата као допринос премоштавању свјетова.
– То је огромно, јер понекад је теже направити један корак него прескочити брдо – рекао је Смаиловић.
Едита И. Даутовић је рођена у Пријепољу, а живи и ради у Подгорици. Објавила је још и двије збирке поезије: ,,Чула“ (2002. године) и ,,Офелијине сузе“ (2010.године).
